Кућа

Кућа Милоја Рајковића

Село: 
Ресник
Власник: 
Милоје Рајковић
Датум обрађивања: 
07/07/2007 (All day)
Тип објекта: 
полубрвнара-получатмара
Укупан опис: 
Шумадија је насељавана становништвом из различитих крајева. Сви досељеници су доносили своје навике и своје типове станишта. Динарски досељеници су наставили да граде брвнаре које су се временом развиле у полубрвнаре као куће вишег стандарда, док навика грађења кућа са тремом долази са становништвом досељеним са истока и југоистока. Кућа Рајковића најбоље осликава мешање становника различитог порекла и стварање новог шумадијског идентитета. Кућа је троделна полубрвнара са тремом и доксатом, испод кога је подрум. Квадратне је основе, постављена на благи пад терена и лицем окренута ка југо-западу. Подигнута је на темељачама постављеним на ниски темељ од ломљеног камена. Зидови оџаклије су од тесаних талпи сложених у ћерт, а зидови соба грађени су у бондруку са испуном од цепки и облепљени блатним малтером. Вишесливни кров покривен је ћерамидом, подашчан и наглашене стрехе. На крову су четири реда водњача, односно ћерамиде која одводи воду низ увалу која спаја кров куће и крова доксата. Део који спаја трем и доксат је закошен, подигнут од тла на два нижа дрвена ступца и ограђен шашовцем као и ограда доксата. Кућа је добро одржавана захваљујући њеним власницима који је и сада користе. Њена вредност огледа се у томе што је веома редак пример полубрвнаре са тремом и доксатом који представља одраз прожимања етничких особености досељеног становништва у Шумадију током 18. и 19. века.

Кућа Милоја Јоксимовића (стара кућа Срећковића)

Село: 
Ресник
Власник: 
Милоје Јоксимовић
Датум обрађивања: 
21/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
чатмара
Укупан опис: 
Упркос нестручним променама, које су изведене приликом њеног прилагођавања савременим потребама, кућа Јоксимовића и даље спада у куће најфиније израде и осећања за пропорционални склад. Кућа је приземна, троделне просторне структуре са тремом и неподзиданим доксатом који, ослоњен на два дрвена стубца, као да лебди у ваздуху. Грађена је у скелетној конструкцији са испуном од чатме. Покривена је вишесливним подашчаним кровом покривеним ћерамидом са испуштеном и подшивеном стрехом. Организација просторија остварена је преко трема на који се ступа са подеста подигнутог за пар степеника. Са трема је улаз у оџаклију повезану са малом собом, а са доксата се улази у гостинску собу. Гостињска и мала соба су накнадно повезане вратима чиме је кроз кућу остварена кружна комуникација. Очигледно је да су врата са доксата у гостинску собу настала накнадно а да је првобитни улаз у њу био са трема.

Кућа Мирослава Радотића

Село: 
Поскурице
Власник: 
Мирослав Радотић
Датум обрађивања: 
21/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
чатмара
Укупан опис: 
Према предању забележеном у првој половини 20. века стари власници куће, Милошевићи, доселили су се у Поскурицу из Сирче 1847. године. По сведочењу Радмиле Стојановић из Крагујевца која је рођена 1930. године кућу су средином 19. века правиле њене чукундеде, браћа Матија и Живан Милошевић, који су живели у задрузи. Кућа је четвороделна, са доксатом и подрумом испод једног дела. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од чатме. Кров је вишесливан покривен црепом којим је замењен првобитни покривач од ћерамиде. Употреба лима омогућила је да се уклони увала са водњачама на пресеку равни крова куће и доксата и тиме истакну оштре линије крова. Подови у „кући“ су од земље, а у собама од дасака. Таваница у свим просторијама је од шашоваца, осим у oџаклији где је од талпи. Улаз у подрум је испод доксата на јужној страни. Просторна организација је остварена кружним током. Главни улаз у оџаклију је преко пролазне просторије. Из оџаклије се улази у мању собу а из ње у гостинску повезану са доксатом. Нелогичност комуникације са главним улазом у „кућу“ преко собе испред ње и веза „куће“ са гостинском собом преко мање собе јасно указују да су извршене промене првобитног просторног склопа. Наиме, зна се да је соба испред оџаклије настала проширивањем ходника на уштрб „куће“. У првобитној организацији из ходника се улазило у гостинску собу, „кућу“ и вероватно ћилер, док је мала соба била вратимa спојена само са „кућом“. На „кући“ су постојала и наспрамна улазна врата која су касније затворена.

Кућа - качара Станка Срећковића

Село: 
Лужнице
Власник: 
Станко Срећковић
Датум обрађивања: 
20/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
полубрвнара-получатмара
Укупан опис: 
Чест је случај да качара има додатне просторије. Оне су служиле за спавање чланова бројне задруге. Дељењем задруга један од синова је добијао качару и онда ју је, додавањем просторија, претварао у главну кућу свог новог домаћинства. То је случај и са овом градњом комбиноване намене, стамбеном и привредном, која на први поглед оставља утисак куће мада без димњака на врху крова где се у кућа и налази. Језгро градње чини качара са тремом уз коју су формиране две собе: једна на главној страни делимичним затварањем трема, а друга на бочној страни. Испод соба је подрум. Качара је од тесаних талпи слаганих у ћерт док су собе у бондручној конструкцији са испуном од чатме чиме се добија утисак да је реч о правој полубрвнари. Кров је на 4 воде, покривен ћерамидом и подашчан. Таваница је од шашовца на качари, трему и соби до њега, а од коленике у већој соби. Подови су у собама од набијене земље, док су на трему и качари бетонирани. Просторна организација је остварена преко трема са ког се улази у качару и у прву собу која је повезана са другом.

Кућа Анице Будимировић

Село: 
Пајазитово
Власник: 
Аница Будимировић
Датум обрађивања: 
10/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
полубрвнара-получатмара
Укупан опис: 
Троделна кућа подигнута делом над подрумом са основом „на лакат“ налази се у засеоку Миронић. Настала је као дводелна полубрвнара, са кућом и собом уз коју је потом дограђен доксат који је накнадно затворен и претворен у собу. Испод некадашњег доксата је дограђен и мањи подрум. Полубрвнара је грађена од талпи сложених у ћерт са испуштеним и непоткресаним крајевима, што је одлика старијег начина грађења талпама. Кров је вишесливан, подашчан, наглашене стрехе и са димњаком капићем који је унутар крова направљен од плетери олепљене блатом а ван крова од дасака које су резанe и сведоче о његовој касној обнови. Полубрвнара има двоја улазна врата различитог изгледа. Главна врата имају полукружни надвратник и закачена су на жујицу – старији начин постављања врата, док друга наспрамна врата имају раван надвратник. У „кући“ је отворено огњиште изнад којег је на тавањачама постављена напа за прикупљање дима. На таванским гредама виде се и усеци који говоре о некадашњем постојању перде. У углу „куће“ се налази уграђени долап. Судећи по грађењу на ћерт са испустима талпи и димњаку капићу ретко сачуваном у целој области, полубрвнара је међу најстаријим кућама на територији општине Крагујевац. Сумњу у аутентичност полубрвнаре подстиче и разлика у вратима. Најзад, високи темељи од сухозида на којима је постављена, указују на њен каснији настанак. То значи да је полубрвнара настала од преслагане грађе и да је донета на данашње место, када јој је додат доксат.

Кућа Чоловића

Село: 
Мала Врбица
Власник: 
Димитрије Чоловић
Датум обрађивања: 
17/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
полубрвнара-получатмара
Укупан опис: 
Окућница угледне и јаке задружне породице Чоловића структуром и организацијом зграда одражава стари тип кућишта са кућом у центру дворишта, пратећим зградама око ње, ограђених каменом оградом – градом од којег је сачуван део зида и три велике капије. Око главног дворишта налази се шума и некадашњи шљивак са остацима дрвене ограде у коме је смештена качара са казаницом. По дворишту је распоређен већи број зграда грађених од 19. до краја 20. века. Најзначајније су: полубрвнара, кућа за госте и још једна за укућане, два вајата са млекарима, вајат, амбар, кош са тремом и доксатом, и камена штала. Доминантна кућа на кућишту је дводелна полубрвнара чији настанак предање смешта у прву половину 19. века. Настала је као троделна полубрвнара, са наспрамним улазним вратима и отвореним огњиштем, грађена делом над подрумом, четворосливног крова покривеног ћерамидом, са истакнутим димњаком. Накнадно је претрпела промене којим је изгубила доста од своје изворне вредности. Президан је зид подрума у цементном малтеру и озидан димњак по угледу на куће моравског типа. Срушен је преградни зид који је делио собу на велику и малу, на који упућује таванска греда у соби и уочљив недостатак зазиданог прозора на зидном платну уже стране. Отворена су врата на соби са директним улазом споља, а зазидана врата из куће. Отварање прозора крај врата на наспрамним странама „куће“ и кречење таванице од шашовца ради више светла упућују на то да су промене изведене у функцији прилагођавања простора новој намени. Данас су у кући изложени предмети мобилијара традиционалне сеоске куће, делова женске ношње и признања најугледнијег претка, чиме је кућа добила нову вредност породичног музеја сеоског живота.

Кућа Слободана Ристића

Село: 
Лужнице
Власник: 
Слободан Ристић
Датум обрађивања: 
09/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
чатмара
Укупан опис: 
Четвороделна кућа са доксатом и полуукопаним подрумом испод једног њеног дела. Грађена је у скелетном систему са испуном од чатме. Покривена је вишесливним, подашчаним кровом од ћерамидe. На месту пресека кровних равни куће и доксата је девет редова „водњаче“ у ували. У време када је плех био реткост „водњачама“ је отклањан прилив воде и подливања на месту пресека кровних равни. Под је од дасака, цигли и набијене земље.Таваница је од коленике и шашовца. Кућа је правилно оријентисана, главном страном ка истоку и собама ка паду терена. Доксат је у гоњој и доњој зони затворен шашовцем, док је средишњи део затворен капцима који се подижу вертикално и каче о куке које висе са рогова што је чини јединственим примером. Овакав доксат је служио за спавање бројне чељади све до првих мразева. Кућа има два улаза: главни, крај улаза у доксат и споредни, који је преправкама померен са „куће“ на собицу. „Кућа“ комуникацијски повезује све остале просторије. „Кућа“ је своју првобитну функцију изгубила губљењем огњишта, чиме је претворена у чисту собу, док је улогу оџаклије преузела собица која је дoбила зидано огњиште. Она је првобитно била просторија за спавање најстаријег члана задруге. Као добро сачуван пример куће са доксатом на којем се истичу капци и њихово качење, кућа породице Ристић представља вредан пример куће Шумадије какве су правиле сложне и радне, боље стојеће угледне задруге.

Кућа Данице Максимовић

Село: 
Лужнице
Власник: 
Даница Максимовић
Датум обрађивања: 
01/09/2007 (All day)
Тип објекта: 
чатмара
Укупан опис: 
Настала је као четвороделна чатмара са доксатом чијим је зазиђивањем постала петоделна, са полуукопаним подрумом испод дела куће. Грађена је у скелетној конструкцији са испуном од чатме, која је услед пропадања на неколико места замењена циглом. Кров је вишесливан, покривен ћерамидом, подашчан и наглашене стрехе. Пресек кровних равни куће и доксата је ублажен посебно урађеном конструкцијом покривеном редовима ћерамиде. Путем њих је оствариван благ прелаз са једне на другу кровну раван да се вода од атмосферилија (киша, топљење снега) не би сливала у пресек и натапала кровну конструкцију изазивајући њено труљење, већ да равномерно отиче са крова.Комуникација просторија обавља се преко „куће“ која се због постојања зиданог огњишта са димњаком назива и оџаклијом. Оџаклија има двоја улазна врата: главна поред улаза у некадашњи доксат и споредна дијагонално постављенa од главних. Све три собе остварују везу међусобно и са спољном средином преко оџаклије.Улазна врата су касетирана са геометријском орнаментиком. Кућа породице Максимовић са целовитим конструктивним системом, сачуваном просторном организацијом и системом грејања из оџаклије са закошеним угловима у собама за пећи, представља типски образац куће чатмаре са доксатом карактеристичан за ниже делове Шумадије.

Кућа Слободана Тимотијевића

Село: 
Котража
Власник: 
Слободан Тимотијевић
Датум обрађивања: 
25/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
чатмара
Укупан опис: 
Кућа чатмара је троделна, правоугаоне основе, подужно постављена на пад терена, са подрумом испод две собе. Кров је покривен ћерамидом, подашчан и наглашено испуштене стрехе. Преко „куће“ се улазило у собе, вратима лево и десно од огњишта на преградном зиду. Приметна издуженост соба настала је затварањем трема који се протезао дужином стране ка падини. У исто време затворен је и подтрем - ајат, чиме је проширен подрум.По предању, Милан, Панта и Тимотије, од кога су Тимотијевићи, браћа су досељена од Сјенице. Населили су се у Котражи код чесме, одакле су се раселили. Тимотијевићи су отишли 500 m уз брдо, на данашње место. Иако су браћа била позната као мајстори за прављење воденица, кућу Тимотијевића је градио Бугарин са Власине, како су називани мајстори Црнотравци. Предање даље каже да је мајстор уз помоћ радника градио кућу годину дана, што ће бити од пролећа до касне јесени, и да је сам размерио грађу која је сечена и тесана на лицу места, од срца зреле грађе да се не би кривила.

Кућа Ристе Палигорића

Село: 
Котража
Власник: 
Риста Палигорић
Датум обрађивања: 
13/05/2007 (All day)
Тип објекта: 
полубрвнара-получатмара
Укупан опис: 
Саграђена је као троделна полубрвнара са подужним, делом ограђеним тремом. Подигнута је једном половином над подрумом, а другом на високим каменим темељима. Отворени и ограђени део трема са вратима за улаз и зазиданим делом на бочној страни, у функционалном смислу деле кућу на њен свакодневни и репрезентативни део. Свакодневни део чине „кућа“ од брвана склапаних на ћерт са двоја наспрамна врата и отвореним огњиштем замењеним зиданим и већа соба, док “репрезентативни“ део чине ограђени трем и мања соба у коју се улази са трема. Неуобичајене су појаве да су стубови на трему необрађени, као и да је комуникација засебне собе са вратима у истој равни зида, до улаза у кућу. Такође је неуобичајена и величина засебне, мање собе, која је иначе увек већа од друге или бар једнака њој. Наведена несвакидашња градитељска решења истичу ову полубрвнару као редак појавни облик, што јој као примеру споменичког значаја народног градитељства увећава вредност.
Сакупљач садржаја